U Cr­noj Go­ri je u pro­šloj go­di­ni pod­ni­je­to 485 kri­vič­nih pri­ja­va zbog bes­prav­ne sje­če i uzur­pa­ci­je šu­ma. To je kon­sta­to­va­no u iz­vje­šta­ju o zdrav­stve­nom sta­nju šu­ma za 2015. go­di­nu, ko­ji je Vla­da ne­dav­no usvo­ji­la
Pre­ma tom do­ku­men­tu, zbog bes­prav­ne sje­če u dražvnim šu­ma­ma pod­ni­je­to je 278 kri­vič­nih pri­ja­va. Naj­vi­še pri­ja­va pod­ni­je­to je u Ko­la­ši­nu, čak 94, dvi­je pre­kr­šaj­ne za 991 me­tar kub­ni drv­ne za­pre­mi­ne. U Ro­ža­ja­ma su pod­ni­je­te 33 kri­vič­ne pri­ja­ve, u Be­ra­na­ma 28, u Bi­je­lom Po­lju 25, u Pod­go­ri­ci 24. U An­dri­je­vi­ci je pod­ni­je­to 15 kri­vič­nih pri­ja­va, u Plje­vlji­ma 13, u Nik­ši­ću i Moj­kov­cu po 12, u Pla­vu 10.
U Plu­ži­na­ma je bi­lo se­dam kri­vič­nih pri­ja­va, Šav­ni­ku če­ti­ri i Ko­to­ru jed­na. Na Ža­blja­ku i u Da­ni­lov­gra­du ni­je bi­lo kri­vič­nih pri­ja­va zbog bes­prav­ne sje­če.
Zbog uzur­pa­ci­je šu­me je pod­ni­je­to 207 kri­vič­nih pri­ja­va. U Plje­vlji­ma je uzur­pi­ra­no 0,96 hek­ta­ra zbog če­ga je pod­ni­je­to 15 kri­vič­nih pri­ja­va. U Ro­ža­ja­ma su uzur­pi­ra­na 23 hek­ta­ra a pod­ni­je­to je 146 kri­vič­nih pri­ja­va. U Be­ra­na­ma se ra­di­lo o sko­ro 34 hek­ta­ra, i 17 kri­vič­nih pri­ja­va, a u Pla­vu ni­je bi­lo ovak­kvih pri­mje­ra.
U Bi­je­lom Po­lju je pod­ni­je­to 20 kri­vič­nih pri­ja­va za uzur­pa­ci­ju 26 hek­ta­ra, na Ža­blja­ku dvi­je zbog 1,2 ha, a u Ko­la­ši­nu jed­na zbog 0,05 ha. U Šav­ni­ku su pod­ni­je­te dvi­je kri­vič­ne pri­ja­ve za uzur­pa­ci­ju 3,5 hek­ta­ra, a u Moj­kov­cu če­ti­ri zbog 13,25 ha.
Pod­ni­je­to je i 35 pre­kr­šaj­nih pri­ja­va zbog bes­prav­ne sje­če u šu­ma­ma u pri­vat­noj svo­ji­ni.
Bes­prav­na sje­ča i uzur­pa­ci­ja šu­ma ni­je­su je­di­ne „me­to­de“ ko­ji­ma se uti­ca­lo na sma­nje­nje drv­ne ma­se u Cr­noj Go­ri. To­me su znat­no do­pri­ni­je­li i po­ža­ri, a zbog iz­go­re­le drv­ne ma­se šte­ta je pro­ci­je­nje­na na sko­ro 40.000 eura.
U Plje­vlji­ma je pro­šle go­di­ne re­gi­stro­va­no 15 po­ža­ra, u Ko­la­ši­nu 14, Pod­go­ri­ci šest, Nik­ši­ću pet... Naj­ve­ća šte­ta od po­ža­ra na­sta­la je u Nik­ši­ću gdje je iz­no­si­la 34.830 eura.
– U to­ku 2012. go­di­ne u dr­žav­nim šu­ma­ma po­ža­ri­ma je uni­šte­no 6.663 hek­ta­ra vi­so­kih pri­vred­nih šu­ma, što je sko­ro se­dam od­sto ukup­ne po­vr­ši­ne tih šu­ma u Cr­noj Go­ri. Pri­či­nje­na di­rekt­na šte­ta šu­ma­ma pro­ci­je­nje­na je na oko 4.268.000 eura, dok su in­di­rekt­ne šte­te enorm­ne. U to­ku 2013. go­di­ne, Vla­da Cr­ne Go­re usvo­ji­la je Plan sa­na­ci­je šu­ma de­gra­di­ra­nih šum­skim po­ža­ri­ma. Re­a­li­za­ci­ja Pla­na sa­na­ci­je se od­vi­ja­la kroz dvi­je fa­ze - sje­ča opo­ža­re­nih sta­ba­la i nji­ho­vo ukla­nja­nje sa po­ža­ri­šta, i po­šu­mlja­va­nje opo­ža­re­nih po­vr­ši­na, na ko­ji­ma ni­je do­šlo do pri­rod­nog pod­mla­đi­va­nja ma­tič­nom vr­stom šum­skog dr­ve­ća – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Pre­ma Pla­nu sa­na­ci­je i pre­po­ru­ci pod­ruč­nih je­di­ni­ca, mo­gu­će je iz­vr­ši­ti po­šu­mlja­va­nje još na po­vr­ši­ni od 893,42 ha, dok na po­vr­ši­ni od 1897,2 he­k­tara ni­je mo­gu­će ili su te po­vr­ši­ne pri­rod­no po­šu­mlje­ne.
– U ve­ći­ni pod­ruč­nih je­di­ni­ca drv­nu ma­su ko­ju je po­treb­no do­zna­či­ti na po­vr­ši­ni od 1.155,76 ha, ra­di se o drv­noj ma­si ko­ja je pro­te­klom pe­ri­o­du iz­gu­bi­la teh­nič­ku vri­jed­nost, ko­ja je iz­lo­že­na tru­lje­nju i na­pa­du štet­nih in­se­ka­ta, sa po­sle­di­ca­ma ši­rih raz­mje­ra. Re­a­li­za­ci­ja ove drv­ne ma­se ne­ma ko­mer­ci­jal­ne svr­he, ali je pri­je­ko po­treb­na sa aspek­ta za­šti­te i odr­ži­vog ga­zdo­va­nja šu­ma­ma – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju.
Šu­me su u to­ku pro­te­kle go­di­ne bi­le iz­lo­že­ne i po­ja­vi šte­to­či­na.
– U to­ku 2015. go­di­ne usta­no­vlje­na je po­ja­va osmo­zu­bog smr­če­vog pot­kor­nja­ka i še­sto­zu­bog smr­če­vog pot­kor­nja­ka. Naj­ve­će pre­nam­no­že­nje štet­nih in­se­ka­ta si­pa­ca pot­kor­nja­ka re­gi­stro­va­no je u šum­skom pod­ruč­ju Plje­vlja. Pre­nam­no­že­nje je po­sle­di­ca po­ža­ra iz 2007. i 2012. go­di­ne, ve­li­kih sni­je­žnih pa­da­vi­na i oluj­nih vje­tro­va u 2010. go­di­ni, kao i eks­trem­ne su­še to­kom 2012. Po­red to­ga, či­nje­ni­ca da sa­ni­tar­ne sje­če u šu­ma­ma jed­nim di­je­lom iz­o­sta­ju, pred­sta­vlja­ju do­da­tan raz­log po­ja­ve pot­kor­nja­ka – ob­ja­šnje­no je u iz­vje­šta­ju.A.O.


Uni­šte­ne šte­to­či­ne

To­kom 2015. go­di­ne na pro­sto­ru Da­ni­lov­gra­da i Nik­ši­ća uoče­ne su na gra­na­ma bo­ro­vih sta­ba­la bi­je­la gni­je­zda bo­ro­vog li­ti­ja­ša. U pro­lje­će su, ka­ko se na­vo­di, re­a­li­zo­va­ne ak­tiv­no­sti na uni­šta­va­nju i spre­ča­va­nju nje­go­vog raz­vo­ja na po­vr­ši­ni od 147 hek­ta­ra.
– Uni­šta­va­nje ovog štet­ni­ka vr­še­no je i u šu­ma­ma na pod­ruč­ju Pri­mor­ja, u šum­skim sa­sto­ji­na­ma u Ko­to­ru, Ba­ru, Her­ceg No­vom i Ce­ti­nju. Či­šće­nje je vr­še­no na lo­ka­li­te­ti­ma gdje je in­ten­zi­tet na­pa­da bio sred­nje ja­či­ne. Pri­li­kom ukla­nja­nja ove šte­to­či­ne po­seb­no se obra­ti­la pa­žnja na kul­tu­re po­red ma­gi­stral­nih pu­te­va i tu­ri­stič­kih obje­ka­ta, ta­mo gdje šu­me ima­ju tu­ri­stič­ko pej­za­žni zna­čaj – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju.